Medved′

Bol′šaja Medvedica s načala vremen smotrit s neba na zemlju. Na odinoko stojačšuju goru, veršina kotoroj formoj svoej napominaet medvež′ju golovu. Na životnych, kotorye brodjat po vsemu svetu. Na ljudej, kotorych na Zemle ostalos′ tol′ko dvoe. Ėta istorija o nepreryvnosti vremeni i konečnosti ėpoch, o bezgraničnoj ljubvi, kotoraja živet daže posle smerti, o tom, kak važno každomu do konca ispolnit′ svoe prednaznačenie. Derevu. Kamnju. Ženčšine. Mužčine. Devočke. Medvedju.